Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni rashodi". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

1. UVOD

Delatnost i funkcije države i njenih organa uobičajno nazivamo javnim potrebama. Naime, pojedinac može sopstvenim sredstvima i snagama da pribavi sebi hranu, da obezbedi stanovanje, obuću, održavanje lične higijene i da zadovolji još neke svoje lične potrebe. Međutim, unutrašnja i međunarodna bezbednost, zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost kao i čitav niz drugih potreba sa aspekta društveno-ekonomskog razvoja zavise od postojanja i organizovanog delovanja upravo za to predviđenih državnih organa i institucija. Upravo te potrebe, za čiju je realizaciju potrebno postojanje države sa svim njenim organima, organizacijam i institucijama, nazivamo javnim potrebama (Slika 1.).

Slika 1.Javne potrebe

Podela javnih potreba (funkcija) ima kako teorijski, tako i praktični smisao. Za podmirivanje navedenih javnih potreba potrebno je, osim odgovarajućih državnih organa i institucija, i postojanje odgovarajućih materijalnih sredstava kojima će se finansirati rad navedenih organa i institucija.

Proces finansiranja javnih potreba, kao i svaki drugi proces finansiranja, obuhvata obezbeđivanje sredstava (ostvarivanje prihoda) njihovo korišćenje za određene namene (vršenje rashoda). Javni prihodi i javni rashodi čine suštinske komponente finansijske delatnosti države. Osim njihovog proučavanja javne finansije kao predmet proučavanja imaju još dve velike skupine problema. Prvo, bave se još i proučavanjem budžeta i drugih institucija za finansiranje javnih rashoda (fondova socijalnog obaveznog osiguranja). I drugo, specifičnom fenomenom fiskalnog federalizma u federalno uređenim državama (odnosima između raznih nivoa vlasti u pogledu raspodele kako rashoda , tako i prihoda).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2. JAVNI RASHODI

Sve do početka XX veka u finansijskoj teoriji, a i u praksi, nije se posvećivala odgovarajuća pažnja javnim rashodima. Neretko se smatralo da izučavanje javnih rashoda i nije predmet javnih finansija, budući da trošenje prikupljenih javnih prihoda nije od nekog interesa za nauku o javnim finansijama. Finasijska teorija i praksa s početka XX veka ima drugačiji stav. Savremene javne finansije kao predmet svog interesovanja, za razliku od shvatanja klasika, imaju kako javne prihode tako i javne rashode. Posmatranje javnih rashoda i prihoda isključivo kao sistem prikupljanja i distribucije prikupljenih javnih finansijkih sredstava potpuno je prevaziđeno. Država, osim klasičnih administrativnih funkcija i zadataka, ima i brojne i sve obimnije socijalne, a posebno ekonomske funkcije i zadatke. Savremena finansijska teorija temelji se na stavu da su javni prihodi i javni rashodi podjednako važni delovi javnih finansija, a njihovo delovanje, odnosno posledice njihovog delovanja, ne odražavaju se samo u domenu javnih finansija.

 

Javni rashodi danas predstavljaju efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike savremene države. Više se ne tretiraju kao akt potrošnje, već kao racionalno korišćenje bogatstva, odnosno društvenog proizvoda.

...

 

-------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]